KONTAKT
Home » Grčka 4 U » Atina – Top 10 gradskih atrakcija
boravka u Atini

Atina – Top 10 gradskih atrakcija

Dva do tri dana boravka u Atini, dovoljna su za obilazak onih najvažnijih i najinteresantnijih mesta, što ovaj grad čini idealnim za city-break odmor, odnosno za beg od svakodnevice tokom, na primer, produženog vikenda.

Evo predloga mesta za obilazak, koje u Atini ne bi trebalo propustiti.

1) Kompleks: Akropolj (Acropolis of Athens), brdo Filopapu (Filopappos Hill) i Antička Agora (Ancient Agora of Athens)

U centru Atine, na istorijskom brdu Akropolj nalazi se Partenon, hram boginje Atine Device (Atina Partenos), najstariji primer zlatnog preseka u arhitekturi i najsavršeniji starogrčki hram. Sagrađen u 5. veku p. n. e, sa spoljnom kolonadom od 17 x 8 stubova, čiji se delovi rekonstruišu već godinama (kako bi se smestili na pravo mesto), zajedno sa ostalim hramovima Akropolja deo je UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

Osim Partenona, pola veka mlađi Erehtejon, nadaleko je čuven po stubovima u obliku ženskih figura – karijatidama, nastalim u vreme kada su naseljavajući Malu Aziju, Grci iz osvojene Karije dovodili navodno prelepe stanovnice ove zemlje, a njihovu lepotu ovekovečili na ovaj način.

Jugozapadno, odmah pored Akropolja, nalazi se zeleno brdo Filopapu, nazvano po spomeniku istoimenog azijskog princa, koji je voleo Atinu u kojoj je živeo. Filopapu je imesto prve antičke skupštine – eklesije, ali i zatvora, u kojem je bio zatočen Sokrat, gde je i umro popivši otrov. Sa nekih delova brda Filopapu, pružaju se prelepi vidici ka Akropolju.

Nešto niže od Akropolja, na mestu nekadašnjeg centra antičke Atine – Agore, nalazi se jedini očuvan veliki dorski Hram boga Hefesta (zaštitnika kovača i trgovaca). Iako sud, zatvor, tržnice i druge starogrčke javne zgrade više ne postoje, pre pola veka, u jednom delu rekonstruisana je Atalosova stoa – antički tržni centar.Unutar stoe, umesto tezgi, danas se nalazi muzej onoga što je na Agori pronađeno, uključujući i jednu od „glasačkih kutija“, kockice za igranje društvenih igara, keramičku dečiju nošu, urne umrlih, novčiće i „ostrake“ – parčiće slomljene grnčarije u koju se urezivalo ime onog koga glasanjem treba proterati iz Atine.

2) Plaka i Rimska Agora (Roman Agora)

U samom podnožju Akropolja, sa severne i istočne strane nalazi se atinski boemski kvart – Plaka, u kojem osim taverni sa sirtakijem (girosom i tzatzikijem), možete pazariti i suvenire, ili na primer ručno pravljene kožne sandale sa dugačkim kaišićima, nekada tipičnu obuću antičke Grčke.

Između uličica sa tavernama i suvenirnicama, nalazi se Rimska Agora, centar grada iz vremena starorimske okupacije Grčke (2. vek pre naše ere), sa ostacimabiblioteke cara Hadrijana i čudesnom kamenom Kulom vetrova, u kojoj se putem protoka vode merilo proticanje vremena.

Nedaleko odatle, tik do malene ulice Vironos, nazvane po britanskom pesniku Lordu Bajronu, velikom pokloniku antičke civilizacije i zagovorniku grčke nezavisnosti od turske vlasti, smestio se Lisikratov spomenik, jedan od prvih javnih spomenika na svetu (4. vek p.n.e).

3) Novi muzej Akropolja (New Acropolis Museum)

Kada je krajem 18. veka britanski ambasador pri Osmanskom carstvu – Lord Elgin, od tadašnjih atinskih – turskih vlasti zatražio dozvolu da sa Akropolja pokupi razbacane delove stubova i reljefne dekoracije sa Partenona, niko nije slutio da će nekoliko godina nakon toga, svoju zbirku prodati novoosnovanom Britanskom muzeju u Londonu. I danas traje tihi rat između britanskih i grčkih vlasti, gde prvi tvrde da su artefakte u muzeju svojevremeno kupili i pošteno platili, a potonji na sve načine pokušavaju da u svoju zemlju vrate oteto kulturno blago.

Godinama, glavni adut protiv vraćanja „Elginovog mermera“ (kako je zbirka nazvana), odnosio se na to da je stari Akropoljski muzej mali i bez dovoljno uslova za držanje takvog istorijskog blaga, te je iz ovog razloga 2009. godine podignuto novo, moderno zdanje, tik uz sam Akropolj. Potpuno u staklu, sa velikim izložbenim prostorom na tri nivoa. Na poslednjem spratu muzeja postavljen je originalan partenonski friz, to jest nešto više od njegove trećine. Preostali delovi ostavljeni su prazni, kao svojevrsno obaveštenje posetiocima da se nešto manje od dve trećine friza i dalje nalazi u Britanskom muzeju.

Osim partenonskog friza, u Novom akropoljskom muzeju možete videti različite statue: arhajske kore i kurose, ostatke grnčarije, nakita i drugih upotrebnih predmeta koji su pronađeni na Akropolju.

4) Monastiraki i Keramikos (Kerameikos)

Iako uvrnuto zvuči da bi neko groblje moglo da bude deo turističke ponude, u ovom slučaju ono to jeste. Ipak, nije reč o tek „običnom“ groblju, već antičkom – iz 5. i 4. veka p. n. e. Nadgrobni spomenici sa interesantnim reljefnim prikazima života i želja starih Atinjana, njihovih članova porodice i zanimanja, kao i dekorativne keramičke urne (lekitos) u muzeju u okviru nalazišta, uvešće vas u jedan drugi svet u kojem je, nekada davno, smrt imala nešto drugačije značenje.

Istočno od arheološkog nalazišta Keramikos, na putu ka samom centru, proći ćete kroz deo grada Monastiraki. Starinske radnje zaboravljenih zanata, limene džezve i zvona, antikvarnice, prodavnice sa šahovskim figurama ili lutkama pozorišta senki Karađoz, i komadi kokosa na tezgama, kao na Istoku, možda će vam dati ideju za kupovinu nekih manje uobičajenih suvenira Grčke.

5) Panatenejski stadion (Panathenaic Stadium)

Prve Olimpijske igre održale su se nekoliko stotina kilometara jugozapadno od prestonice, u Olimpiji, u 8. veku pre naše ere. Prve moderne, održane su u Atini, zaslugom francuskog istoričara Barona Pjera de Kubertena, koji je krajem 19. veka, svoj novac i ugled uložio u rađanje ideje olimpizma. Osnovao je Međunarodni olimpijski komitet i vremenom uspeo da veliki deo javnosti i političara ondašnje Evrope, ubedi u oživljavanje Olimpijskih igara.

Za te potrebe, u neposrednoj blizini centra, na ostacima nekadašnjeg antičkog Panatenejskog (sveatinskog) stadiona sagrađen je novi, istog naziva, na kojem su 1896. godine održane prve moderne Olimpijske igre. Jedini mermerni stadion na svetu, korišten je i za vreme Olimpijskih igara u Atini 2004. godine – na njemu je postavljen cilj maratonske trke. Osim sportskih takmičenja, na stadionu su u više navrata održavani rok koncerti, ali i oni klasične muzike.

6) Parlament (Hellenic Parliament) i metro stanica Sintagma (Syntagma metro station)

Centralna atinska metro stanica Sintagma, nalazi se na istoimenom trgu, tačno ispod grčkog Parlamenta, zdanja koje je smešteno u zgradi stare Kraljevske palate. Nakon fotografisanja sa gardistima (evzoni) u simpatičnoj nošnji, spustite se u podzemlje i pogledajte šta su arheolozi pronašli kada je ova metro stanica građena. Sve je ostavljeno na mestu na kojem je i pronađeno, samo je preko toga celom dužinom i visinom postavljeno staklo. Ostaci grobnica, grnčarije i keramičkih vodovodnih cevi, neki su od „eksponata“ koje možete videti na putu ka platformi metro stanice.

7) Nacionalni arheološki muzej (National Archaeological Museum of Athens)

Severno od centra Atine nalazi se veliko zdanje najvažnijeg grčkog nacionalnog muzeja. Gotovo svi najvažniji arheološki ostaci, iz svih delova Grčke, smešteni su na ovom mestu, raspoređeni po prostorijama. Počev od kritske (minojske) kulture, koja nije bila grčkog porekla, kikladske kulture – praistorijske kulture sa istoimenih grčkih ostrva, najstarije dorske – mikenske kulture (Agamemnonova posmrtna maska i pehari iz Vafija) i drugih peloponeskih naseobina, preko Grčko-persijskih i Peloponeskih ratova, Sparte i Atine, sve do rimske okupacije, u ovom muzeju možete videti neke od najznačajnijih eksponata istorije stare Grčke.

8) Brdo Likavitos (Lycabettus Hill)

Severoistočno od centra, pešice ili podzemnom uspinjačom, za nekoliko minuta naći ćete se na vrhu brda Likavitos. Osim crkvice i restorana, najčešći razlog dolaska na vrh jeste čuveni pogled ka jugozapadu Atine – panorama koju morate doživeti.

Ispred vas, kao na dlanu vidi se ne samo centar čitavog grada sa Akropoljem na brdu, već i luka Pirej, u daljini. Za najbolje fotografije dođite u jutarnjim / prepodnevnim časovima, kada je sunce na istoku.

9) Luka Pirej (Piraeus Port)

Nekada nenaseljeno ostrvo u blizini Atine, tokom 5. veka p. n. e, nasipanjem zemlje i gradnjom zidina Pirej je postao deo Atine i njeno pristanište. Jedna od najvećih luka u ovom delu Mediterana, što se tiče putničkog, ali i teretnog saobraćaja, doživela je popularnost i ispevana u čuvenoj ariji istoimenog grčkog filma „Deca Pireja“ (Ta paidia tou Piraia). Pesmu „Nikad nedeljom“, koju u filmu peva Melina Merkuri, a koja je 1960. godine dobila Oskara za najbolju filmsku muzičku numeru, verovatno ste čuli i možda pevušili, makar jednom dok ste putovali Grčkom.

Čak iako vam nije namera da zaplovite brodom ka nekom od grčkih ostrva, u Pirej morate doći makar na dva, tri sata. Sedite na obalu i posmatrajte odlaske i dolaske brodova, ukrcavanja i iskrcavanja ljudi i automobila, i makar na kratko osetite i omirišite lučku atmosferu.

10) Hram Posejdona na Rtu Sunion (Cape Sounion)

Blizu mesta sa kojeg se prema antičkoj legendi, pre više od 2.500 godina pogrešno protumačivši crna jedra na brodu svog sina Tezeja, u more bacio ožalošćeni kralj Atine, Egej (i more zbog toga nazvano po njemu), nalaze se ostaci Hrama boga Posejdona, iz 5. veka pre naše ere. Iako nije od nekog posebnog značaja, ovo mesto važi za jedno od najromantičnijih u Atini i šire, jer se po mnogim Grcima, sa rta, kroz stubove hrama može posmatrati jedan od najlepših zalazaka sunca na svetu.

Možda je popularnosti ovog mesta doprinela i činjenica da je na jednom delu hrama, u mermeru pronađen ugraviran potpis za koji se pretpostavlja da pripada najvećem engleskom romantičarskom pesniku Lordu Bajronu, koji je u svojoj poemi „Grčka ostrva“, u tri stiha i sa puno emocija, opisao Rt Sunion.

Dva do tri dana boravka u Atini, dovoljna su za obilazak onih najvažnijih i najinteresantnijih mesta, što ovaj grad čini idealnim za city-break odmor, odnosno za beg od svakodnevice tokom, na primer, produženog vikenda. Evo predloga mesta za obilazak, koje u Atini ne bi trebalo propustiti. 1) Kompleks: Akropolj (Acropolis of Athens), brdo Filopapu (Filopappos Hill) i Antička Agora (Ancient Agora of Athens) U centru Atine, na istorijskom brdu Akropolj nalazi se Partenon, hram boginje Atine Device (Atina Partenos), najstariji primer zlatnog preseka u arhitekturi i najsavršeniji starogrčki hram. Sagrađen u 5. veku p. n. e, sa spoljnom kolonadom od 17 x…

Review Overview

User Rating: 4.65 ( 1 votes)
x

Proverite i...

Grčka letovanje 2019

Grčka – Zanimljivosti

Grčka je najsunčanija zemlja u Evropi Prema knjizi „Grčka: Svetska čarolija“, koju je napisala En ...